МАНАСТИР ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ НИКОЛАЈА "НИМНИК"
Неколико километара од села Курјаче, 7 км од главног пута Пожаревац-Велико Градиште, налази се манастир Светог Николаја - Нимник.
Постоји запис да је на том месту постојао манастир још у 3 веку, што није чудно, када се зна да је у близини био велики римски град Виминацијум (постојао је од 1 до 7 века), који је био главни град области Горње Мезије (садашњег централног дела Србије).
Зна се да је у њему столовао Православни епископ у 4 веку, који је учествовао на Сабору у Сардици, садашњој Софији, у Бугарској. Манастир је више пута био рушен, паљен, обнављан. Зна се да га је саградио, вероватно на тим старим темељима Војвода Богосав, у време Светог Цара Лазара, пре косовске битке. У то време, у ново обновљевном манастиру, живео је и подвизавао се Преподобни Николај Синаит, монах који је у 14 веку дошао у Србију са Синаја, бежећи од Муслимана, заједно са групом монаха. Њима је Свети Цар Лазар дао уточиште у Србији. У ту групу спадају и Св. Григорије Горњачки, Св. Ромило Раваначки, Св. Зосим Тумански, Св. Сисоје у Сисојевцу, Св. Јоша у Јошаници, Св. Мартирије у Румунији. Свети Николај се упокојио у манастиру Нимник и његове мошти , по једном путопису из 19 века, и гроб, налазе се десно од цркве у капели "Светиња". Манастир је поново срушен и спаљен после Првог српског устанка, а обновио га је кнез Милош Обреновић 1825 године. У њему је радила и права школа у овом крају од 1851 до 1852 године. Обнављан је опет крајем 19 века, и из тог доба је инокостас.
Манастир је познат по моштима Свете Мученице Николине (право име јој је Сара, али покојна игуманија није знала тај податак, па ју је прозвала Николина по Цветом Николи, који је овде заштитник). Она је била Влахиња из села Марјања, (стари назив за Курјаче). Била је девојчица златасте косе, од једно 10-12 година. Чувака је овце у манастирској шуми. Наишли су разбојници који су хтели да опљачкају манастир и питали је да им каже где је манастир. Она није хтела и на влашком им је рекла: "Нушћу Нимник!", што значи - не знам ништа. Они су је заклали и ставили је у једно шупље дрво. Над њеним телом се појавила светлост. Људи из села су видели светлост и дошли да виде шта јеи нашли њу мртву. Пренели су је на воловска кола и хтели да је возе у село да је сахране. Волови нису хтели да иду. Стали су као укопани. Неко је предложио да је носе у манастир, и чим су тамо кренули волови су сами пошли. Њен кум, који је био вођа тих разбојника, а који није био присутан када су на њу наишли и убили је, у знак покајања је подигао капелу над њеним гробом. Капела, коју је народ назвао "Светињом" обновљена је 1991 године када је фрескописана. Постоји и извор Свете воде над којом је озидана чесма са Владимирском иконом Мајке Божије. Црква је фрескописана 1997 године. Нови, велики конак је саграђен почетком 1990 године. На други дан Духова 1938 године, обде је служио Бдење, ноћио и служио литургију, Свети Владика Јован Шангајски. Прва игуманија пре Другог светског рата је била Иг. Параскева Јовановић, потоња дугогодишња игуманија М.Манасија, а у току Другог светског рата Иг. Иларија, потоња игуманија М.Мушутишта и М.Покајнице. После Другог светског рата, игуманија је била мати Јустина, која касније прелази са сестрама у М.Сићево код Ниша. Године 1974 из М.Раванице у манастир Нимник долази монахиња Ефросимија Милановић из Затоња и бива постављена за игуманију. Њеним трудом обновљена је црква и Светиња, урађене фреске, саграђен велики конак, озидана млекара и још много тога. Све до њеног упокојења 29.01.2009 године, манастир је био духовна оаза за све вернике и потребите. Почетком 2016 године, манастир је претворен у мушки.
Најчешћи посетиоци ове Свете обитељи су брачни парови без деце, којима је читана молитва на гробу Свете Николине, након чега су добили пород. Долазе и људи чија деца не могу да говоре, или који који не могу да се ожене или удају.
НА ГРОБУ СВЕТИТЕЉКЕ СВЕДОЦИ СМО МИЛОСТИ БОЖИЈЕ.
Неколико километара од села Курјаче, 7 км од главног пута Пожаревац-Велико Градиште, налази се манастир Светог Николаја - Нимник.
Постоји запис да је на том месту постојао манастир још у 3 веку, што није чудно, када се зна да је у близини био велики римски град Виминацијум (постојао је од 1 до 7 века), који је био главни град области Горње Мезије (садашњег централног дела Србије).
Зна се да је у њему столовао Православни епископ у 4 веку, који је учествовао на Сабору у Сардици, садашњој Софији, у Бугарској. Манастир је више пута био рушен, паљен, обнављан. Зна се да га је саградио, вероватно на тим старим темељима Војвода Богосав, у време Светог Цара Лазара, пре косовске битке. У то време, у ново обновљевном манастиру, живео је и подвизавао се Преподобни Николај Синаит, монах који је у 14 веку дошао у Србију са Синаја, бежећи од Муслимана, заједно са групом монаха. Њима је Свети Цар Лазар дао уточиште у Србији. У ту групу спадају и Св. Григорије Горњачки, Св. Ромило Раваначки, Св. Зосим Тумански, Св. Сисоје у Сисојевцу, Св. Јоша у Јошаници, Св. Мартирије у Румунији. Свети Николај се упокојио у манастиру Нимник и његове мошти , по једном путопису из 19 века, и гроб, налазе се десно од цркве у капели "Светиња". Манастир је поново срушен и спаљен после Првог српског устанка, а обновио га је кнез Милош Обреновић 1825 године. У њему је радила и права школа у овом крају од 1851 до 1852 године. Обнављан је опет крајем 19 века, и из тог доба је инокостас.
Манастир је познат по моштима Свете Мученице Николине (право име јој је Сара, али покојна игуманија није знала тај податак, па ју је прозвала Николина по Цветом Николи, који је овде заштитник). Она је била Влахиња из села Марјања, (стари назив за Курјаче). Била је девојчица златасте косе, од једно 10-12 година. Чувака је овце у манастирској шуми. Наишли су разбојници који су хтели да опљачкају манастир и питали је да им каже где је манастир. Она није хтела и на влашком им је рекла: "Нушћу Нимник!", што значи - не знам ништа. Они су је заклали и ставили је у једно шупље дрво. Над њеним телом се појавила светлост. Људи из села су видели светлост и дошли да виде шта јеи нашли њу мртву. Пренели су је на воловска кола и хтели да је возе у село да је сахране. Волови нису хтели да иду. Стали су као укопани. Неко је предложио да је носе у манастир, и чим су тамо кренули волови су сами пошли. Њен кум, који је био вођа тих разбојника, а који није био присутан када су на њу наишли и убили је, у знак покајања је подигао капелу над њеним гробом. Капела, коју је народ назвао "Светињом" обновљена је 1991 године када је фрескописана. Постоји и извор Свете воде над којом је озидана чесма са Владимирском иконом Мајке Божије. Црква је фрескописана 1997 године. Нови, велики конак је саграђен почетком 1990 године. На други дан Духова 1938 године, обде је служио Бдење, ноћио и служио литургију, Свети Владика Јован Шангајски. Прва игуманија пре Другог светског рата је била Иг. Параскева Јовановић, потоња дугогодишња игуманија М.Манасија, а у току Другог светског рата Иг. Иларија, потоња игуманија М.Мушутишта и М.Покајнице. После Другог светског рата, игуманија је била мати Јустина, која касније прелази са сестрама у М.Сићево код Ниша. Године 1974 из М.Раванице у манастир Нимник долази монахиња Ефросимија Милановић из Затоња и бива постављена за игуманију. Њеним трудом обновљена је црква и Светиња, урађене фреске, саграђен велики конак, озидана млекара и још много тога. Све до њеног упокојења 29.01.2009 године, манастир је био духовна оаза за све вернике и потребите. Почетком 2016 године, манастир је претворен у мушки.
Најчешћи посетиоци ове Свете обитељи су брачни парови без деце, којима је читана молитва на гробу Свете Николине, након чега су добили пород. Долазе и људи чија деца не могу да говоре, или који који не могу да се ожене или удају.
НА ГРОБУ СВЕТИТЕЉКЕ СВЕДОЦИ СМО МИЛОСТИ БОЖИЈЕ.